STERILIŠI SVOG LJUBIMCA. NE KUPUJ KUĆNE LJUBIMCE, USVAJAJ IH IZ AZILA ILI SA ULICE I SPASI JEDAN ŽIVOT.
Help Animals
  • Aca.jpg
  • Alja.jpg
  • Amon.jpg
  • Andrea.jpg
  • Anja.jpg
  • Aviv.jpg
  • Bendzamin.jpg
  • Bibi.jpg
  • Blekica.jpg
  • Boby.jpg
  • Bojan.jpg
  • Bojana.jpg
  • Bozana.jpg
  • Charlie.jpg
  • Chombe.jpg
  • Cici-Mici.jpg
  • Clila.jpg
  • Copa.jpg
  • Corica.jpg
  • Crnka.jpg
  • Diva.jpg
  • Djiki.jpg
  • Dodi.jpg
  • Dragan.jpg
  • Dzeki.jpg
  • Dzo.jpg
  • Dzoni.jpg
  • Edit.jpg
  • Ela.jpg
  • Elza.jpg
  • Endzi.jpg
  • Eva.jpg
  • Fiki.jpg
  • Gili.jpg
  • Golda.jpg
  • Grasko.jpg
  • Jadranka.jpg
  • Jana.jpg
  • Juta.jpg
  • Katarina.jpg
  • Kiara.jpg
  • Kira.jpg
  • Kristina.jpg
  • Laci.jpg
  • Lasa.jpg
  • Lidija.jpg
  • Linka.jpg
  • Ljilja.jpg
  • Ljubica.jpg
  • Lorenzo.jpg
  • Luja.jpg
  • Luka.jpg
  • Lunja.jpg
  • Makan.jpg
  • MalaMala.jpg
  • Manja.jpg
  • Markoni.jpg
  • Marta.jpg
  • Matija.jpg
  • Mazal-Mica.jpg
  • Mila.jpg
  • Mlada.jpg
  • Motek.jpg
  • Nesana.jpg
  • Odet.jpg
  • Oliv.jpg
  • Petar.jpg
  • Petrica.jpg
  • Regina.jpg
  • Rubi.jpg
  • Sasha.jpg
  • Saska.jpg
  • Smadar.jpg
  • Sredoje.jpg
  • Svirko.jpg
  • Tamir.jpg
  • Tara.jpg
  • Tereza.jpg
  • Tigi.jpg
  • Tisa.jpg
  • Tobi.jpg
  • Toma.jpg
  • Tomi.jpg
  • Vaja.jpg
  • Vera.jpg
  • Viki.jpg
  • Vilson.jpg
  • Vladimir.jpg
  • Zar.jpg
  • Zazi.jpg
  • Zoe.jpg
  • Zorica.jpg
  • Zoro.jpg
  • Zvezdana.jpg
  • ZZ-Astra.jpg
  • ZZ-Bridzi.jpg
  • ZZ-Crni.jpg
  • ZZ-Dina.jpg
  • ZZ-Iva.jpg
  • ZZ-Ivona.jpg
  • ZZ-Leonida.jpg
  • ZZ-Lizi.jpg
  • ZZ-Loti.jpg
  • ZZ-Meda.jpg
  • ZZ-Mico.jpg
  • ZZ-Miki.jpg
  • ZZ-Milan.jpg
  • ZZ-Milanka.jpg
  • ZZ-Milica.jpg
  • ZZ-Naca-2.jpg
  • ZZ-Paula.jpg
  • ZZ-Pegi.jpg
  • ZZ-Ralf.jpg
  • ZZ-Raul.jpg
  • ZZ-Robert.jpg
  • ZZ-Roby.jpg
  • ZZ-Sara.jpg
  • ZZ-Sona.jpg
  • ZZ-Svon.jpg
  • zzz-Sara-2.jpg

Epilepsija je poremećaj koji čine napadi. Napadi se opisuju kao nekoridinirano pucanje neurona koji se nalaze u delu mozga – cerebrumu (veliki mozak). Na pitanje zašto ovi neuroni ne funkcionišu normalno kod mačaka sa epilepsijom, nema odgovora, međutim uzroci su slični ako ne i isti kao kod ljudi. Najverovatnije određene supstance koje se nazivaju neurotransmiteri nemaju uravnoteženi hemijski balans, pa se nervi ne ponašaju normalno. Kada se desi nekordinirano pucanje neurona, dolazi do napada, konvulzije.

Uzroci napada

Kada dođe do napada, veterinar će naravno pokušati da otkrije koji je njegov uzrok, a uzroci mogu da budu mnogobrojni:

  • Urođena mana
  • Previsoki nivoi glukoze u krvi (dijabetes) ili preniski (hipoglikemija)
  • Manjak kiseonika u krvi koji može da bude uzrok anemije, srčanih problema, poteškoća sa disanjem
  • Poremećaj bubrega
  • Poremećaj jetre
  • Infekcije
  • Tumori na mozgu
  • Otrovi, kao što je antifriz, olovo, čokolada
  • Visoka temperatura, hipertermija
  • Oštećenje mozga izazvano traumom ili nedovoljnom cirkulacijom krvi
  • Neki lekovi
  • Primarna ili idiopatska epilepsija

Tipovi napada

Parcijalni napadi utiču samo na mali deo ili jednu stranu tela. Njih izazivaju lezije na mozgu.

Generalizovani napadi utiču na celo telo i mogu da se podele na dva tipa: veliki napad (grand mal) i mali napad (petit mal).  Najčešći su veliki napadi. Mačka koja dobije veliki napad često padne na stranu i dešava se nekontrolisana aktivnost mišića, šutiranje nogama. Salivacija je takođe obimna i veoma često mačka nevoljno urinira i prazni se. Mačka nije svesna ni vas, ni okruženja, ni svog ponašanja. Mali napadi ne rezultuju konvulzijom (grčenjem), ali životinja izgubi svest. Može da izgleda kao da se mačka onesvestila.  

Najgori oblik napada je onaj gde mačka doživi nekoliko velikih napada za redom, a pritom ne stigne da se oporavi od prvog. Ovo stanje može da traje satima i naziva se “Status Epilepticus”. Napadi sami po sebi nisu smrtonosni, osim ako se ne desi “Status”, u kom slučaju treba pružiti medicinsku pomoć.

Faze napada

Ukoliko pažljivo posmatrate, primetićete tri faze napada.

Faza pre napada: Ova faza se naziva aura. Mačka može da izgleda nemirno, da traži pažnju, da mjauče ili da se krije, takođe se dešava salivacija. Ovi simptomi se dešavaju nekoliko minuta pre samog napada.

Iktus: Sam napad se naziva iktus. Mačka može da izgleda uznemireno, da povraća, trči u krugovima, da se sruši, dešavaju se nekordinirani pokreti mišića i salivacija. Ovo stanje generalno traje manje od 5 minuta. 

Faza posle napada: Posle napada počinje oporavak. Mačka može da izgleda dezorijentisano, nekordinirano i ponekad može da dođe do privremenog slepila. Ova faza može da traje nekoliko minuta ili čak nekoliko dana.

Mačka veoma retko postane agresivna u toku napada. U stvari, veliki broj mačaka oseća napad kada kreće i traže podršku vlasnika. Tokom samog napada, mačka nije svesna svog okruženja, tako da vlasnik ne može da je uteši. Najbolje je biti pored nje kada se oporavlja.

Šta je okidač?

Ne zna se šta je okidač, međutim mnoge mačke imaju napade kada su uzbuđene. Neke mačke imaju napade dok spavaju. 

Kako se postavlja dijagnoza?

Kao prvo, potrebna je detaljna istorija. Veterinar obavlja fizičke i neurološke preglede, radi se krvna slika, a ponekad i rendgen. Ukoliko uzrok napada ne može da se odredi, smatra se da je u pitanju primarna epilepsija. Ne postoji test kojim se određuje epilepsija, rade se testovi koji isključuju druge mogućnosti.

Koje informacije može vlasnik da obezbedi da bi pomogao veterinaru u određivanju dijagnoze?

Od velike je pomoći ako vi kao vlasnik možete veterinaru da odgovorite na sledeća pitanja:

  • Kako mačka izgleda kada ima napad?
  • Koliko traje napad i koliko često se dešava?
  • Da li se neki simptomi pojavljuju samo na jednoj strani tela?
  • Da li je mačka imala temperaturu?
  • Da li je bila izložena otrovima?
  • Da li je doživela neku povredu u skorije vreme ili u poslednjih nekoliko godina?
  • Da li je vakcinisana?
  • Da li je u skorije vreme bila u kontaktu sa drugim mačkama?
  • Da li postoje još neki simptomi bolesti?
  • Da li je izlazila napolje u poslednjih nekoliko nedelja?
  • Šta i kada vaša mačka jede?
  • Da li ste primetili promene u ponašanju?
  • Da li se napadi dešavaju dok se mačka igra, spava, jede ili tokom neke druge određene aktivnosti?
  • Da li mačka pokazuje neke druge simptome odmah pre ili posle napada?

Da li su neke mačke više sklone epilepsiji od drugih?

Epilepsija se javlja u periodu od 1-4 meseca.

Epilepsija se dešava kod svih rasa mačaka, uključujući mešance. Epilepsija može da bude genetska osobina i može da se prenosi s generacije na generaciju. Preporučuje se da se mačke koje imaju epilepsiju ne razmnožavaju jer epilepsija može da bude nasledna.

Kako se leči epilepsija?

Epilepsija se ne leči sve dok napadi ne počnu da budu ozbiljni ili dok se ne desi nekoliko napada i uoči se obrazac. Veoma je bitno znati obrazac napada da bi veterinar mogao pravilno da leči mačku. 

TRETMAN NEĆE IZLEČITI MAČKU. Cilj je da se smanji učestalost, ozbiljnost i trajanje napada.

Lekovi koji se prepisuju za lečenje daju se oralno. Svaka mačka može drugačije da reaguje na lek. Veterinar često mora da isproba njih nekoliko dok ne nađe onaj koji odgovara vašoj mački. Mnoge mačke postanu pospane kada krenu da uzimaju lek, ali posle nekoliko nedelja se vrate u normalu.

Lekovi koji se najčešće koriste za kontrolu epilepsije su fenobarbital i kalijum bromid (KBr). Koriste se odvojeno ili u kombinaciji i moraju da se daju svaki dan. S vremena na vreme se radi krvna slika, a posebno pre nego što se mački prepiše fenobarbital. Kada se jednom krene sa lekom, važno je da se ne staje, pogotovo ne iznenada i da se ne preskaču doze. Može da dođe do ozbiljnih napada. U principu, mačke koje krenu sa ovakvom terapijom, moraju da je uzimaju do kraja života. Još neki lekovi se koriste u lečenju epilepsije, primidon, gabapentin, klonazepam i hlorazepat.

Ukoliko mačka doživljava produžene napade, poznate kao “Status”, intravenozno se daju lekovi kao što je valijum.

Lekovi koji se koriste za lečenje epilepsije mogu da ostave posledice na jetri, pogotovo ako je potrebno da se daju velike doze. Obično se preporučuje provera jetra pre određivanja doze. Međutim, veoma retko ostanu posledice na jetri, čak i prilikom većih doza. 

Često određena doza funkcioniše određeni period vremena, pa se napadi pojačaju ili produže. Tada se doza ponovo određuje. Takođe može da se desi da prođe nekoliko meseci bez napada, pa se tada doza smanjuje, Preporučuje se da vlasnik vodi dnevnik o tome. Naravno desiće se da vlasnik propusti neki napad jer nije sve vreme uz mačku.

Šta da radite ukoliko mačka dobije napad?

  • Ostanite smireni.
  • Ne stavljajte ruku u njena usta. Ovo neće pomoći mački a vi možete da budete ujedeni. Mačka neće progutati svoj jezik, kako se veruje.
  • Da biste sprečili da se mačka povredi, uklonite oštre i teške predmete koji se nalaze u blizini (stolove, stolice).
  • Ukoliko je mačka na kauču ili na krevetu, spustite je na pod, ukoliko to možete da učinite bezbedno. 
  • Izvedite decu ili druge životinje iz te sobe.
  • Pažljivo posmatrajte mačku. Zovite veterinara ukoliko napad traje duže od 3 minuta ili ukoliko mačka dobija napade jedan za drugim. Ozbiljni i dugi napadi mogu da budu smrtonosni.

Jedan, blagi napad nije hitan slučaj i retko zahteva dugoročno lečenje. Ali trebalo bi da obavestite veterinara o tome.  Obavezno zabeležite datum, vreme i trajanje napada.

Izvor: PetEducation.com

Mačke iz azila “Jessica”