Corona virusi se sreću kod mnogih životinjskih vrsta, oni su specifični, tj. patogeni su samo za jednu životinjsku vrstu (izazivači bolesti). Za mačke je karaakterističan Feline Coronavirus (FECV) – koji prvenstveno boravi u crevima i izbacuje se sa izmetom inficiranih životinja. Tako je kod slobodnih mačaka stalno inficirano oko 60%, tj. nešto manje od 60% svih slobodnih mačaka (to – nešto manje – biće objašnjeno u narednom tekstu) koje izlučuju svež veoma pokretljiv virus, jer dok jedne prebrode infekciju, stasali su već novi „izlučivači“: polazi se od toga da je otprilike 90% svih mačaka zaraženo ovim virusom (i tu sledi više informacija).

Ono što nas sve najviše interesuje je šta se dešava kad mačka dobije virus (tj. kad je imala kontakt sa inficiranom mačkom, npr. poliže inficiranu šapu): NIŠTA! Spolja posmatrano jednostavno ništa i to je najstrašnije kod ovog virusa, on se ne pokazuje. Slab proliv koji prati infekciju često izostaje, životinje izgledaju potpuno nepromenjeno. Ako više životinja živi zajedno, treba poći od toga da su sve ili skoro sve životinje inficirane i prolazno izlučuju virus. Posle nekoliko meseci, najduže posle godinu dana, završava se faza izlučivanja virusa. Životinje više nemaju virus. U nekolicini životinja virus je još prisutan i može se opet aktivirati u fazi ograničene odbrane organizma. Oko 3-5% svih inficiranih životinja razvije se zloćudni oblik infekcije, tzv. FIP. Ali zadržimo se najpre na dobroćudnom obliku virusa: virus je preuzet i razmnožava se u tankom crevu zaražene životinje, mački to ne smeta, ali imuni sistem životinje to pod hitno registruje i obrazuje odgovarajuća odbrambena tela, što se u krvi inficirane životinje može dijagnostifikovati kao corona virus. Formira se odbrana u sluzokoži creva koja virusu postavlja granicu i sprečava prodor u ceo organizam i time je stvar završena za većinu mačaka, prebrođeno, nema više problema.

A preostalih 3-5% ??

To je kvota epidemije, tu se pokazuje. Dosadašnje prihvaćeni model objašnjenja kaže da kod mačke koja oboli od FIP-a postoji nasledni faktor koji omogućuje mutaciju virusa i čini ga jačim i zloćudnijim. Onda on probija odbranu ćelija creva, prodire u organizam i postaje ubica. Odbrambeni sistem žrtve pokušava da stvori antitela u masi, ona pokušavaju da se povežu sa virusom i da ga uklone. Ali virus je izdajnički, koristi određenu vrstu ćelija krvi u koje prodire da bi se zaštitio od odbrane organizma i da bi se razmnožio. Kad potom opet napusti ćeliju da bi inficirao druge ćelije, vezuje se samo za deo antitela i tako ih povlači iz opticaja. I taj pokušaj dovodi organizam u bolest, jer: svuda po telu, gde se ova jedinjenja virusa i antitela, tzv. antigenski kompleksi antitela, zakače za zidove krvnih sudova, nastaje nadražaj i konačno upala. Upaljeni krvni sudovi postaju u izvesnoj meri „propustljivi“. Može doći do krvarenja, jer je FIP, infektivna upala stomačne dlake mačaka, time i infektivna upala krvnih sudova mačaka. Ako su krvarenja u telesnim šupljinama mačke, dakle u stomaku i grudnoj šupljini, to je najpoznatiji oblik FIP-a, vlažni oblik. Ukoliko ćelijska odbrana probavnog trakta ne izostane sasvim, organizam je u izvesnoj meri opterećen samo malom, proceđenom količinom virusa i razvija se suvi oblik FIP-a. Čvorići koji nastaju usled gore opisanog upalnog nadražaja, nastaju uglavnom u trbušnoj duplji, u limfnim čvorovima (naročito creva), u nervnim ćelijama i u očima, gde se primećuju po zatamnjenju irisa.

Kako se opisani procesi prikazuju zabrinutom vlasniku životinja? Povišena temperataura do groznice, naizmenično sa smenjivanjem intervala bez groznice, gubitak apetita i težine, usporen rast kod mačića. Na antibiotike životinje uopšte ne reaguju ili samo povremeno. Na kraju dolazi do gore pomenutih krvarenja ili do teže prepoznatljivog suvog oblika FIP-a.

Kako se dešava da se corona virusi tako uspešno šire – u vreme sigurne vakcinacije i sve preciznijih laboratorijskih testova? S jedne strane, zbog decentne pojave corona virusa – kao što je već više puta pomenuto, oni se jednostavno ne primete. Počnimo sa laboratorijskim testovima: najpre test krvi, šta on može da dokaže? Ako je pozitivan, ukazuje na siguran kontakt sa neprijataelejm. Ne postoje  ak-titari koji „ništa ne indikuju“, kao što često pretpostavljaju i veterinari. Svaki titar koji je veći od 1:25 govori PAŽNJA KONTAKT SA VIRUSOM!!! Ono što ne možemo da znamo je: da li se corona virus još nalazi u telu životinje ili je virus otišao i ostavio životinju na miru? Više informacija daje tzv. PCR-test. On pokazuje da li je u momentu ispitivanja corona virus napustio mačku ili nije. Obratimo pažnju na izraz „u momentu ispitivanja“ i već opet sve postaje nepregledno – jer mačke koje se šetaju okolo sa corona virusom mogu da izlučuju – ne izlučuju – izlučuju – ne izlučuju – super! Iz toga sledi: uzmite jednom nedeljno izmet (preko 3 dana je već nešto) i pošaljite ga. Ko je četiri puta negativan, pobedio je, ili sa verovatnoćom koja se graniči sa sigurnošću. 100% sigurnosti ne postoji.

Još par mislećih zadataka za test krvi kontra PCR (=ispitivanje izmeta): dali ste svoju mačku da joj se preko ispitivanja krvi odredi titar korona virusa. Rezultat je 1:25. Da li je time osigurano da Vaša mačka u sebi ne nosi korona virus i ne izlučuje ga? Nažalost nije. Jer može biti da je ona na početku infekcije i već izlučuje virus, ali još nema titar. Ili je titar već opet pao (što on ne radi uvek, nego ponekad). Mačka opet ima nulti titar, ali još uvek izlučuje. Ili, treći slučaj: mačka ima sve znake FIP-a, ali je test krvi negativan! U tom slučaju su sva antitela vezana za virus i test ne može tako da funkcioniše. Ako samo jedna mačka izlučuje corona virus, znači li to da će se razboleti od FIP-a? Uopšte ne, ona će jednom prestati sa izlučivanjem i ostati živa i zdrava. Ali ako je mačka obolela i simptomi ukazuju na FIP, da li se laboratorijskom dijagnozom sa stoprocentnom sigurnošću može utvrditi ili isključiti da se zaista radi o FIP-u? Ako već postoji krvarenje, može se uraditi punktiranje pomoću rivalta probe. Jednostavan i veoma precizan test (preko 90% tačnosti). Ako nema krvarenja, nastaje u izvesnoj meri dijagnostički puzzle od simptoma i toka bolesti, kao i laboratorijski dijagnostifikovanih vrednosti: lagani porast belih krvnih zrnaca i lagani pad limfocita govore u prilog FIP-a, kao i anemija, povećani imunoglobulin i povećane ukupne belančevine. Nažalost, vrednosti krvi ponekad izgledaju potpuno drugačije, a može se ipak raditi o FIP-u.

Toliko o tužnoj realnosti. Pa kako da zaštitimo svoje mačke? Test na zdravoj životinji pomoću PCR, manjkavost: dugotrajno i skupo (vidi gore). Vakcinacija koja sada stoji na raspolaganju je prema najnovijim istraživanjima od sumnjive vrednosti. Dakle uopšte ne izgleda dobro što se tiče zaštite maćaka od infekcije corona virusom. Jedina uteha koja nam preostaje kada životinja oboli od FIP-a: on se ne razvija kao epidemija. Corona virus se širi – FIP-slučaj je izuzetak. To je bolest mladih mačaka (1-2 godine), ne starijih životinja, izuzev vrlo starih. Šta raditi kada se pojavi FIP: probe svih vrsta nemaju smisla! Treba poći od toga da sve životinje jedne populacije razvijaju titar corona virusa i postaju privremeni izlučivači. Treba oformiti male grupe i mačke držati bez stresa. Najranije posle 6 nedelja se može utvrditi koje mačke izlučuju. Taj test treba ponoviti u razmaku od 4-8 nedelja. Onda se životinje drže u grupi izlučivača i neizlučivača. Ako je mačka trudna i izlučuje, mačići se sa 4 ½ do 5 nedelja odvajaju od majke (do tada se ne mogu inficirati) i odgajaju se ili posebno ili se daju drugoj mački (zameni za majku) koja ne izlučuje.

Važno je sledeće: što manje stranih kontakata, pridošlica i sl. ima zajednica mačaka, to sigurnije i zaštićenije žive životinje. Sve u svemu mora se konstatovati da corona virus nije pošast samo za odgajivače, azile i naravno ljubitelje životinja. Za sve je frustrirajuća borba sa virusom koji se skoro i ne može utvrditi i kao faktor obolevanja se ne može sa 100% tačnošću ustanoviti.

Dr. med. vet. Kristel Herdegen