Azil Riska - PSI
Istorijat azila "Riska" Vojnički kazan na kome se pripremaju kuvani obroci za pse od mesnih proizvoda sa isteklim rokom upotrebe, uz dodatak kukurznog brašna.
Da bismo Vas upoznali sa nastankom azila "Riska", moramo se osvrnuti na jedan drugi, iz koga je "Riska" i nastao. Iste godine kada je osnovano Udruženje “Help Animals” i otvorilo svoj prvi azil u Ovči (1992. godine), na područiju grada Beograda je otvoren i azil na Avali, Društva za zaštitu životinja Srbije, na prostoru dobijenom od Policije Beograda kao zakup bez plaćanja.
U periodu od 1997. – 2000. godine najveći donator azila na Avali bila je g-đa Zlata Korjenić, kupujući hranu za stanare azila i plaćajući jednog radnika. Donacije u izvesnoj količini lekova i drugih potrebština pokrivao je i bračni par Kljaković. Uprkos tome, ni g-đa Zlata, a ni bračni par Kljaković nisu bili članovi Društva za zaštitu životinja Srbije niti su imali uvid u način delanja i aktivnosti tog Društva. Sveukupna situacija u azilu na Avali je bila veoma loša. Dešavalo se da se na prostoru od 50 ari nalazi i po 700 pasa bez kućica, sa samo jednim čovekom koji opslužuje životinje, bez stalnog dotoka vode.
Juna 2000. godine situacija postaje tragična. Policija Beograda nalaže Društvu za zaštitu životinja Srbije da u roku od 15 dana isprazni prostor na kojem se nalazio azil. Kompletno rukovodstvo Društva za zaštitu životinja Srbije, zajedno sa Predsednikom Milanom Niketićem, se ograđuje od teške situacije u kojoj su se našle životinje u azilu i prepušta ih neizvesnoj sudbini.
Saznavši za novonastalu situaciju g-đa Zlata se angažuje kako bi spasila u tom trenutku 430 pasa i 16 mačaka koji su se nalazili u azilu na Avali. Tom prilikom upoznaje i porodicu Kljaković i oni odlučuju da zajednički, u privatnom aranžmanu, kupe adekvatan prostor i otvore novi azil za nesrećne stanare Avale.
Tada se otkriva da je Društvo za zaštitu životinja Srbije već dve godine pravno blokirano, da u Društvu vlada bezakonje, da azil na Avali nikada nije bio registrovan od strane državnih institucija, i da se Društvo za zaštitu životinja Srbije ne može upotrebiti za pravnu zaštitu životinja koje se moraju hitno seliti na novi prostor. Predsedništvo Udruženja za pomoć napuštenim životinjama “Help Animals”, koje je tada bilo u mirovanju, samoinicijativno priskače u pomoć birajući novo predsedništvo, a za Predsednika postavljaju g-đu Zlatu.
Porodica Kljaković i g-đa Zlata Korjenić kupuju plac od 47 ari u Kotežu, predgrađu Beograda, i daju ga Udruženju “Help Animals” na besplatno korišćenje za potrebe otvaranja azila i ujedno o svom trošku grade kompletan azil, gde se sele stanari azila na Avali. Tako nastaje azil “Riska”, 2000. godine.
Azil “RISKA” je zvanično registrovan od strane Ministarstva poljoprivrede, Uprave za Veterinu pod brojem: 323-07-00740.
Kako je azil “Riska” dobio ime?
Azil je dobio ime po kuji koja se nalazila na prostoru kupljenom za potrebe azila. Inače, ona je imala sedam svojih štenaca i jedno usvojeno. Udomljeno je šest štenaca, a dve kuje (Riva i Renata), koje su ostale u azilu, umrle su nakon 5 godina od dirofilarije. Na žalost, kuja Riska je umrla juna 2003. godine.
“Riska” danas:
Danas, u 2012. godini, u azilu “Riska” boravi skoro 300 pasa i 24 mačke. Ostale mačke se nalaze u azilu “Jessica” koji je u međuvremenu otvoren (pročitajte više o azilu "Jessica"). Azil opstaje samo zahvaljujući entuzijazmu nekoliko ljudi. Ako volite životinje i želite pomoći našim štićenicima pročitajte koje su Vam mogućnosti na raspolaganju. Kako pomoći?...
Hvala!
Pogledajte fotografije (od 22.08.2010.) iz azila za pse "Riska". Kliknite na sliku kako biste je videli uvećanu:
