FIV – MAČIJA SIDA - nije smrtna kazna
ABCD*: "Nikako ne treba uspavati mačku samo zato što je FIV pozitivna"
www.abcd-vets.org
Gent
FIV infekcija ima dugu latentnu ili asimptomatsku fazu koja može trajati mesecima, godinama ili doživotno. Tokom ove faze, inficirana mačka nema uopšte ili skoro uopšte nikakve simptome (koji mogu da uključuju hronični gingivostomatitis, hronični rinitis, oticanje limfnih čvorova, upalu sitnih krvnih sudova u bubrezima i gubitak težine). Mnogi simptomi nisu izazvani samim FIV-om, ali se mogu javiti kao posledica povećane podložnosti sekundarnim infekcijama.
FIV pozitivna mačka? To ne mora nužno da znači smrtnu kaznu.
Pozitivan rezultat veterinarskog testa koji se javio kod jedinke koja potiče iz populacije u kojoj se FIV inače slabo javlja (mlade životinje, one koje provode vreme u zatvorenom prostoru, itd.) uvek treba da bude potvrđen u laboratoriji.
"Mačka nikada ne treba da bude eutanazirana samo zbog pozitivnog rezultata testa na FIV" - naglasila je Margaret Hosie (sa Univerziteta u Glazgovu), član ABCD i međunarodno priznati stručnjak za FIV. "Životinje inficirane FIV-om mogu dosta dugo da žive ukoliko dobiju na vreme lečenje sekundarnih infekcija".
FIV testovi kod mačića treba da budu interpretirani sa oprezom, pošto mladi mačići čije su majke FIV-pozitivne mogu imati pozitivne rezultate testa kao posledicu majčinih antitela. Takve mačiće treba ponovo testirati sa oko 16 nedelja starosti. U retkim slučajevima, majčina antitela mogu ostati u organizmu do 6 meseci i mače koje je pozitivno u 16-oj nedelji života treba ponovo testirati 2 meseca kasnije.
Tretman bolesti: pratiti i lečiti na vreme
"Mačke inficirane FIV-om treba da budu pregledane od strane veterinara svakih 6 meseci kako bi bile lečene na vreme ukoliko se jave klinički znaci", dodaje dr Hosie. Pregledi bi trebalo da uključuju praćenje težine i rutinske laboratorijske testove kao što su hematologija i biohemija.
Potencijalni rizici i dobre strane rutinske vakcinacije mačaka inficiranih FIV-om treba da budu procenjeni u svakom individualnom slučaju. Na primer, rizik od infekcija je veoma mali kod starijih mačaka koje vreme provode u stanu, a vakcinisane su ranije; savet u toj situaciji bi bio da se izbegava revakcinacija. Sa druge strane, snažno je sugerisano vakcinisanje FIV-pozitivnih mačaka koje imaju veliku izloženost drugim patogenima (na primer, mačke koje vreme uglavnom provode napolju).
Učestalost bolesti - do 44% kod inficiranih mačaka
FIV je prvi put izolovan 1986. godine. Postoji 5 podtipova virusa, gde se podtipovi A i B i javljaju se uglavnom u Evropi. Njegova učestalost je različita po regionima, procena je da se javlja od 1 do 14% kod zdravih mačaka i do 44% kod bolesnih mačaka. Infekcija se prenosi preko pljuvačke, ujedom. Virus preživljava svega par minuta u spoljašnjoj sredini i uništava se svim dezinfekcionim sredstvima uključujući i običan sapun.
Za detaljnije informacije (dostupne na engleskom jeziku) i ceo tekst o FIV-u napisan od strane ABCD-a, posetite stranicu www.abcd-vets.org. Tamo ćete takođe pronaći preporuke za specifične situacije kao što su preporuke za orgajivačnice i mačke koje su pod tretmanom kortikosteroidima.
Preporuke za FIV su usvojene na šestom sastanku ABCD-a koji je održan u Minhenu 24. - 26. oktobra 2007. godine. Na tom sastanku panel je odvojeno razmatrao slučajeve besnika kod mačaka za koji se preporuke nalaze u pripremi.
*ABCD (eng. European Advisory Board on Cat Diseases) je nezavisni panel 17 vodećih veterinara iz 10 evropskih zemalja koji su stručnjaci iz oblasti imunologije, imunizacije i/ili specijalizovani za mačke. ABCD je uspostavljen kako bi se sakupile preporuke za prevenciju i tretman najčešćih infektivnih oboljenja kod mačaka u Evropi, a na osnovu dosadašnjih naučnih saznanja.
